ПОЛИТИКА ЧАСОПИСА РУДАРСКИ ГЛАСНИК

Часопис Рударски гласник посвећен је објављивању оригиналних научних и стручних чланака из области рударства, геологије и сродних области, а намењен је свим истраживачима и стручњацима у домену техничко-технолошких наука.

Часопис Рударски гласник објављује оригиналне, претходно необјављене радове: (Научне чланке: Оригиналане научне радове, Прегледне радове, Претходна саопштења, Научне критике; Стручне чланке: Стручне радове, Информативне прилоге, Приказе, Стручне критике), затим, приказе књига, важних догађаја итд.).

 

Рударски гласник се објављује у отвореном приступу.

Радови морају бити написани на српском и енглеском језику.

Часопис излази једанпут у годину дана као двоброј.

Часопис се индексира у SCIndeks и Dimensions.

Дигиталне копије свезака часописа архивирају се по закону у дигитални депозит Народне библиотеке Србије и истовремено полажу у Репозиторијум SCIndeksa – Српског цитатног индекса као примарну базу пуног текста. Дигиталне копије свезака часописа доступне су и на сајту Рударског института д.о.о. Београд.

 

Уређивачка политика

Одговорности уредника и уредништва

Редакција часописа Рударски гласник доноси коначну одлуку о томе који ће се рукописи објавити. Приликом доношења одлуке редакција се руководи уређивачком политиком водећи рачуна о законским прописима који се односе на клевету, кршења ауторских права и плагирање.

Редакција задржава дискреционо право да примљене рукописе процени и не објави, уколико утврди да не одговарају прописаним садржинским и формалним критеријумима о чему обавештава аутора. У редовним околностима, редакција обавештава аутора о томе да ли је прихватила текст за објављивање у року од два месеца од датума пријема рукописа (односно по завршеној рецензији).

Редакција не сме имати било какав сукоб интереса у вези са рукописима који се разматрају за објављивање. Ако сукоб интереса постоји код једног или више чланова редакције, ти чланови се искључују из поступка избора рецензената и одлучивања о судбини рукописа. Уредник и чланови редакције су дужни да благовремено пријаве постојање сукоба интереса.

Редакција је дужна да суд о рукопису доноси на основу његовог садржаја, без расних, полних/родних, верских, етничких или политичких предрасуда.

Уредник и чланови редакције не смеју да користе необјављен материјал из достављених рукописа за своја истраживања без изричите писане дозволе аутора. Информације и идеје изнесене у рукописима морају се чувати као поверљиве и не смеју се користити за стицање личне користи.

Уредник и чланови редакције дужни су да предузму све разумне мере како би идентитет рецензената остао непознат ауторима пре, током и након поступка рецензије.

 

Одговорности аутора

Аутори гарантују да рукопис представља њихов оригиналан допринос, да није објављен раније и да се не разматра за објављивање на другом месту. Истовремено предавање истог рукописа у више часописа представља кршење етичких стандарда. Такав рукопис се моментално искључује из даљег разматрања за објављивање у Рударском гласнику. Чланак који је већ објављен у неком од часописа не може се објавити у часопису Рударски гласник. Напомињемо да се објављивање препринта на одговарајућим платформама и у репозиторијумима не сматра претходним објављивањем. Аутори су дужни да приликом достављања рукописа напомену да ли је исти претходно објављен као препринт и наведу где је објављен. Ако рукопис буде прихваћен за објављивање у часопису, аутори треба да ажурирају податке на платформи или у репозиторијуму у ком је препринт објављен, а нарочито да наведу DOI ознаку објављеног чланка.

Ако је рукопис претходно био разматран за објављивање у другом часопису, ауторима се препоручује да информишу уредништво о исходу тог рецензентског поступка, односно да објасне у којој мери су узели у обзир примедбе рецензената и/или зашто их нису прихватили. То је у интересу аутора, зато што ове информације могу да помогну уредницима приликом избора рецензената.

Ако је рукопис резултат научноистраживачког пројекта или је, у претходној верзији, био изложен на скупу у виду усменог саопштења (под истим или сличним насловом), детаљнији подаци о пројекту, конференцији и слично, наводе се у напомени.

Аутори су дужни да се придржавају етичких стандарда који се односе на научноистраживачки рад. Аутори гарантију и да рукопис не садржи неосноване или незаконите тврдње и не крши права других. Издавач неће сносити одговорност у случају да се испостави захтев за накнаду штете.

Предавањем рукописа аутори се обавезују на поштовање уређивачке политике часописа Рударски гласник.

 

Садржај рада

Уредништво Рударског гласника се стара о томе да објављени радови садрже довољно података на основу којих би се истраживања описана у радовима могла поновити (репродуковати). Изнесене чињенице треба детаљно описати и поткрепити референцама како би се рецензентима, а потом и читаоцима омогућило да провере тврдње које су у њему изнесене – нпр. треба дати детаљан опис коришћених метода и слично. Аутори су дужни да се упознају са стандардима који се односе на различите типове научног рада (Equator Network) и користе оне који су примерени њиховом истраживању. Намерно изношење нетачних тврдњи представља кршење етичких стандарда. Прикази и стручни чланци морају бити прецизни и објективни.

Аутори сносе сву одговорност за садржај рукописа и дужни су да прибаве све потребне сагласности за објављивање садржаја (од аутора се може тражити да приликом слања рукописа пошаљу потписану изјаву да су такву сагласност прибавили). Аутори сносе сву одговорност и за садржај истраживачких података и прилога и гарантују да су у процесу сакупљања, обраде и објављивања података поштовали важеће прописе, етичке стандарде, ауторска права трећих лица, као и друга права.

Аутори који желе да у рад укључе илустрације, табеле или друге материјале који су већ објављени дужни су да за то прибаве сагласност носилаца ауторских права. Материјал за који такви докази нису достављени сматраће се оригиналним делом аутора.

 

Ауторство

Аутори су дужни да обезбеде да њихов ауторски тим наведен у рукопису обухвати сва и само она лица која су значајно допринела садржају рукописа могу бити наведена као аутори, односно сва лица која су значајно допринела садржају рукописа морају бити наведена као аутори. Ако су у битним аспектима истраживачког пројекта и припреме рукописа учествовала и друга лица која нису аутори, њихов допринос треба поменути у напомени или захвалници.

У том смислу, аутори би требало да се упознају са критеријумима ауторства које је дефинисао Међународни одбор уредника медицинских часописа (International Committee of Medical Journal Editors – ICMJE). Као аутор се може навести само оно лице које је:

  • знатно допринело конципирању или осмишљавању рада, или прикупљању, анализи и интерпретацији података; и
  • допринело писању рада, или критичком редиговању његовог научног садржаја; и
  • коначно одборило верзију која треба да се објави; и
  • пристало да сноси одговорност у вези са свим аспектима рада и стара се да питања у вези са тачношћу и интегритетом било ког дела рада буду детаљно истражена и разрешена; и
  • дало своју сагласност да буде наведено као аутор и сагласило се са списком аутора.

Приликом навођења доприноса аутора мора се користити CRediT таксономија.

Током рецензентског поступка додавање нових аутора и изостављање оних који су већ наведени дозвољено је само у изузетним случајевима, под условом да је уредништву и издавачу достављено детаљно образложење зашто је то неопходно. Навођење имена лица чији допринос не задовољава критеријуме ауторства (поклоњено и почасно ауторство, као и навођење тзв. аутора из сенке) сматраће се кршењем етичких норми.

 

Навођење извора

Аутори су дужни да исправно цитирају изворе који су битно утицали на садржај истраживања и рукописа. Информације које су добили у приватном разговору или кореспонденцији са трећим лицима, приликом рецензирања пријава пројеката или рукописа и слично не смеју се користити без изричите писане дозволе особа од којих су добили информације.

Делови рукописа, укључујући текст, једначине, слике или табеле, који су дословно преузети из других радова морају бити јасно означени посебном напоменом, нпр. знацима навода с прецизном ознаку места преузимања (броја странице) или, ако су обимнији, дати у засебном параграфу.

Пуне референце свих навода у тексту (цитата) морају бити наведене у засебном одељку (Литература или Референце) и то на једнообразан начин, у складу са цитатним стилом који часопис користи. У одељку Литература наводе се само цитирани, а не и остали извори употребљени приликом припреме рукописа.

Када у тексту помињу истраживачке податке или доносе закључке на основу њих, аутори су дужни да их наведу на исти начин на који наводе публикације. Препоручујемо да се подаци наводе у складу са принципима које дефинише FORCE11.

 

Плагијаризам

Плагирање, односно преузимање туђих идеја, речи или других облика креативног израза и представљање као својих, сматра се грубим кршењем научне и издавачке етике. Плагирање може да укључује и кршење ауторских права, што је законом кажњиво.

Плагијат обухвата следеће:

  • дословно или готово дословно преузимање или смишљено парафразирање (у циљу прикривања плагијата) делова текстова других аутора без јасног указивања на извор или обележавање копираних фрагмената (на пример, коришћењем наводника);
  • копирање слика или табела из туђих радова без правилног навођења извора и/или без дозволе аутора или носилаца ауторских права.

Упозоравамо ауторе да се за сваки рукопис проверава да ли је плагијат. Ради спречавања плагијата у часопису Рударски гласник, рукописи се подвргавају провери уз помоћ система iThenticate/CrossRef у оквиру сервиса SCIndeks Asistent. Резултате добијене провером верификује уредништво часописа у складу са смерницама и репорукама Комитета за етику публиковања (COPE).

Рукописи код којих постоје јасне индиције да се ради о плагијату биће аутоматски одбијени и ауторима неће бити дозвољено објављивање рада у часопису наредних годину дана.

Ако се установи да је рад који је објављен у часопису плагијат, исти ће бити опозван у складу са процедуром описаном под Опозивање већ објављених радова, а ауторима ће бити објављен укор у наредном броју часописа.

 

Сукоб интереса

Аутори су дужни да у раду укажу на финансијске или било које друге сукобе интереса који би могли да утичу на изнесене резултате и интерпретације. Ако сукоб интереса не постоји, треба навести следеће: „Аутори изјављују да нису у сукобу интереса“.

Сукоб интереса може бити финансијски и нефинансијски. Неки од примера сукоба интереса су:

  • организација која финансира неко лице, исплаћује му зараду или другу врсту материјалне надокнаде, или код које је то лице деоничар, могла би имати финансијску корист (или губитак) у случају објављивања резултата;
  • појединци, организација која их финансира, или послодавац су власници патента који је у вези са резултатима рада, или су у процесу пријаве таквог патента;
  • званична афилијација и чланство у интересним групама које су у вези са објављеним садржајем;
  • политички, верски или идеолошки сукоб интереса.

Радови објављени у часопису не смеју да рекламирају комерцијалне производе.

Грешке у објављеним радовима

У случају да аутори открију важну грешку или мањи пропуст у свом раду након његовог објављивања, дужни су да одмах о томе обавесте уредника или издавача и да са њима сарађују како би се рад опозвао или исправио.

Достављањем рукописа часопису Рударски гласник аутори се обавезују на поштовање наведених обавеза.

 

ORCID

Од аутора се захтева да имају регистрован ORCID (Open Researcher and Contributor ID) идентификатор. ORCID идентификатори свих аутора наводе се приликом слања рукописа и биће објављени у публикацији, ако буде прихваћен за објављивање.

ORCID је јединствен и трајан идентификатор који омогућава прецизну идентификацију аутора и лакше проналажење објављених радова, као и исправну атрибуцију ауторства.

 

Подаци о финансирању

Ако је рад настао као резултат пројекта, аутори су дужни да у захвалници наведу изворе финансирања у складу са уговором са финансијером.

 

Одговорности рецензената

Рецензенти су дужни да стручно, аргументовано, непристрасно и у задатим роковима доставе уреднику оцену научне вредности рукописа.

Рецензенти оцењују рукописе у погледу усклађености теме рада са профилом часописа, релевантности истраживане области и примењених метода, оригиналности и научне релевантности података изнесених у рукопису, стила научног излагања и опремљености текста научним апаратом.

Рецензент који има основане сумње или сазнања о кршењу етичких стандарда од стране аутора дужан је да о томе обавести уредника. Рецензент би требало да укаже на важне објављене радове које аутори нису цитирали. Уколико има лична сазнања да у рукопису постоје битне сличности и подударности са неким објављеним радом или рукописом који је у поступку рецензије, рецензент је дужан да на то укаже. Такође, ако има сазнања да је исти рукопис разматра у више часописа у исто време, рецензент је дужан да о томе обавести уредника.

Рецензент не сме да буде у сукобу интереса са ауторима или финансијерима истраживања. Уколико постоји сукоб интереса, рецензент је дужан да о томе одмах обавести уредника.

Ако се сматра некомпетентним за тему или област којом се рукопис бави или зна да његова брза рецензија није могућа, рецензент је дужан да о томе обавести уредника.

Рецензија мора бити објективна. Коментари који се тичу личности аутора сматрају се непримереним. Суд рецензената мора бити јасан и поткрепљен аргументима.

Рукописи послати рецензентима сматрају се поверљивим документима. Рецензенти не смеју да користе необјављен материјал из достављених рукописа за своја истраживања без изричите писане сагласности аутора, а информације и идеје изнесене у достављеним рукописима морају се чувати као поверљиве и не смеју се користити за стицање личне користи.

 

Поступак рецензије

Сви рукописи послати за објављивање подлежу рецензији. Рукописи се упућују на рецензију тек након иницијалне оцене уредништва да ли су, с обзиром на форму и тематски делокруг, подобни за објављивање у часопису. Посебна пажња се посвећује томе да иницијална оцена уредништва не траје дуже него што је неопходно.

Циљ рецензије је да уредништву помогне у доношењу одлуке о томе да ли рад треба прихватити или одбити и да кроз процес комуникације са ауторима побољша квалитет рукописа.

 

Рецензија у часопису је анонимна за аутора. Идентитет рецензената остаје непознат ауторима пре, током и након поступка рецензије. Сваки рад рецензирају два рецензента. Рецензентски процес траје до 30 дана, а услед већих несугласица може најдуже трајати 90 дана.

 

Избор рецензената спада у дискрециона права уредника. Рецензенти морају да располажу релевантним знањима у вези са облашћу којом се рукопис бави и не смеју бити из исте институције као аутор, нити то смеју бити аутори који су у скорије време објављивали публикације заједно (као коаутори) са било којим од аутора рукописа који рецензирају.

У главној фази рецензије, главни уредник шаље поднесени рад код два рецензената, стручњака за научну област којом се рад бави. Рецензентски образац садржи низ питања на која треба одговорити, а која рецензентима указују који су то аспекти које треба обухватити како би се донела одлука о судбини једног рукописа. У завршном делу обрасца, рецензенти морају да наведу своја запажања и предлоге како да се рукопис побољша; они се шаљу ауторима, без имена рецензената.

Током читавог процеса, рецензенти делују независно једни од других. Рецензентима није познат идентитет других рецензената.

Током поступка рецензије уредник може да захтева од аутора да доставе додатне информације (укључујући и примарне податке), ако су оне потребне за доношење суда о научном доприносу рукописa. Уредник и рецензенти морају да чувају такве информације као поверљиве и не смеју их користити за стицање личне користи.

Редакција је дужна да обезбеди контролу квалитета рецензије. У случају да аутори имају озбиљне и основане замерке на рачун рецензије, уредништво ће проверити да ли је рецензија објективна и да ли задовољава академске стандарде. Ако се појави сумња у објективност или квалитет рецензије, уредник ће тражити мишљење других рецензената. Главни уредник може да тражи мишљење додатних рецензената и у случају када одлуке рецензената нису исте (прихватити / одбити).

Чланови уредништва и гостујући уредници могу да шаљу свој рукопис за објављивање у часопису Рударски гласник. Аутор рукописа који је укључен у издавачки процес биће изузет из поступка рецензије и одлучивања о прихватању или неприхватању рукописа, а надгледање поступка рецензије биће поверено другом члану уредништва.

 

Дискусија након објављивања рада

Часопис Рударски гласник подстиче дискусију након објављивања кроз писма уреднику.

 

Употреба великих језичких модела и генеративне вештачке интелигенције

Часопис Рударски гласник поступа у складу са следећим препорукама: World Association of Medical Editors (WAME) recommendations on chat bots, ChatGPT and scholarly manuscripts и Committee on Publication Ethics (COPE)’s position statement on Authorship and AI tools.

Алати као што је ChatGPT не могу бити наведени као аутори рукописа.

Аутори морају јасно да наведу да ли су користили алате засноване на великим језичким моделима и генеративној вештачкој интелигенцији (које алате су користили и у које сврхе) на одговоарајућем месту, као што су је одељак у ком се описује методологија или захвалница.

Аутори сносе пуну одговорност за прецизност, тачност и примереност садржаја генерисаних уз помоћ алата заснованих на великим језичким моделима и генеративној вештачкој интелигенцији, као и за тачност цитираних референци, и гарантују да у рукопису нема плагијатизма.

Уредник и рецензенти морају да гарантују да ће информације изнесене у рукописима током поступка рецензије бити чуване као поверљиве. Уредници не смеју да деле информације о послатим рукописима и извештаје рецензената са алатима заснованим на великим језичким моделима и генеративној вештачкој интелигенцији, а рецензенти не смеју да користе такве алате за генерисање рецензентских извештаја.

 

Разрешавање спорних ситуација

Сваки појединац или институција могу у било ком тренутку да уреднику и/или редакцији пријаве сазнања о кршењу етичких стандарда и другим неправилностима и да о томе доставе неопходне информације/доказе.

 

Провера изнесених навода и доказа

  • Главни уредник ће у договору са уредништвом одлучити о покретању поступка који има за циљ проверу изнесених навода и доказа.
  • Током тог поступка сви изнесени докази сматраће се поверљивим материјалом и биће предочени само оним лицима која су директно укључена у поступак.
  • Лицима за која се сумња да су прекршила етичке стандарде биће дата могућност да одговоре на оптужбе.
  • Ако се установи да је заиста дошло до неправилности, процениће се да ли их треба окарактерисати као мањи прекршај или грубо кршење етичких стандарда.

 

Мањи прекршај

Ситуације окарактерисане као мањи прекршај решаваће се у директној комуницкацији са лицима која су прекршај учинила, без укључивања трећих лица, нпр.:

  • обавештавањем аутора/рецензената да је дошло до мањег прекршаја који је проистекао из неразумевања или погрешне примене академских стандарда;
  • писмо упозорења аутору/рецензенту који је учинио мањи прекршај.

 

Грубо кршење етичких стандарда

Одлуке у вези са грубим кршењем етичких стандарда доноси главни уредник у сарадњи са уредништвом и, ако је то потребно, малом групом стручњака. Мере које ће предузети могу бити следеће (и могу се примењивати појединачно или истовремено):

  • објављивање саопштења или уводника у ком се описује случај кршења етичких стандарда;
  • слање службеног обавештења руководиоцима или послодавцима аутора/рецензента;
  • опозивање објављеног рада у складу са процедуром описаном под Опозивање већ објављених радова;
  • ауторима ће бити забрањено да током одређеног периода шаљу рукописе у часопис;
  • упознавање релевантних стручних организација или надлежних органа са случајем како би могли да предузму одговарајуће мере.

Ове мере се могу примењивати појединачно или истовремено. У процесу разрешавања случаја по потреби се консултују релевантне експертске организације, тела или појединци.

Приликом разрешавања спорних ситуација редакција часописа се руководи смерницама и препорукама међународне организације Комитета за етику публиковања (Committee on Publication EthicsCOPE: https://publicationethics.org/guidance/Flowcharts).

 

Опозивање већ објављених радова (политика повлачења)

У случају кршења права издавача, носилаца ауторских права или аутора, повреде професионалних етичких кодекса, тј. у случају слања истог рукописа у више часописа у исто време, лажне тврдње о ауторству, плагијата, манипулације подацима у циљу преваре, непријављивања коришћења алата заснованих на великим језичким моделима и генеративној вештачкој интелигенцији, ненамерне грешке коју је аутор пријавио (нпр. грешке настале због помешаних узорака или коришћења уређаја и опреме за које је накнадно утврђено да су неисправни), објављени рад се мора опозвати. У неким случајевима, објављени рад се може опозвати и како би се исправиле накнадно уочене грешке.

У случају да аутори открију важну грешку у свом раду након његовог објављивања, дужни су да моментално о томе обавесте главног уредника (или издавача) и да сарађују на томе да се рад повуче или исправи.

Приликом опозивања објављеног рада наводи се разлог за опозивање, као и на чији се захтев рад опозива. Стандарди за разрешавање ситуација када мора доћи до опозивања објављеног рада дефинисани су од стране библиотека и научних тела, а иста пракса је усвојена и од стране часописа Рударски гласник: у електронској верзији изворног чланка (оног који се опозива) успоставља се веза (HTML линк) са обавештењем о опозивању. Опозвани чланак се чува у изворној форми, али са воденим жигом на PDF документу, на свакој страници, који указује да је чланак опозван (RETRACTED).

 

Истраживачки подаци

Часопис подстиче ауторе да учине доступним истраживачке податке који поткрепљују резултате објављене у рукопису и/или обогаћују објављени рад, тако да подаци буду отворени у највећој могућој мери, односно да буду затворени само ако је то заиста неопходно. Часопис Рударски гласник прихвата пратеће софтверске апликације, слике високе резолуције, скупове података, обимне прилоге, табеле са подацима и друге релевантне додатке које није могуће укључити у сам рад.

Аутори могу да депонују релевантне податке у репозиторијум који је у складу са FAIR принципима, а то може бити институционални, тематски или репозиторијум опште намене. Више информација о проналажењу адекватног репозиторијума можете наћи на адреси: https://repositoryfinder.datacite.org/. У репозиторијум треба депоновати и све информације које би биле неопходне за реплицирање, валидацију и/или коришћење резултата, односно анализу података – информације о софтверу, инструментима и другим алатима који се користе за обраду резултата. Ако је могуће, треба депоновати и саме алате и инструменте.

Изузеци: Јавно објављивање података није увек изводљиво. У следећим случајевима подаци који поткрепљују резулате објављене у радовима не морају бити јавно доступни: ако постоји обавеза заштите резултата и поверљивости, безбедносна ограничења, обавеза заштите личних података и друга легитимна ограничења. Када податке неопходне за валидацију објављених закључака није могуће објавити у отвореном приступу, аутори би требало да обезбеде приступ у мери која омогућава валидацију закључака уз поштовање легитимних интереса или ограничења.

 

Отворени приступ

Рударски гласник је часопис у отвореном приступу. Комплетан садржај часописа је бесплатно доступан. Корисници могу да читају, преузимају, копирају, дистрибуирају, штампају, претражују комплетан текст чланака и успостављају HTML везе ка њима без обавезе да за то траже сагласност аутора или издавача.

Поступак предавања рукописа, рецензија и објављивање радова су бесплатни.

 

Самоархивирање

Рударски гласник омогућава ауторима да нерецензирану верзију рукописа, рецензиран рукопис прихваћен за објављивање и објављену верзију депонују у институционални или тематски репозиторијум, као и репозиторијум опште намене, објаве на личним страницама аутора (укључујући и профиле не друштвеним мрежема за научнике, као што су ResearchGate, Academia.edu итд.) и/или на веб-сајту институције у којој су запослени пре или током поступка слања рукописа у часопису, било када након прихватања за објављивање и након објављивања у часопису.

При томе се морају навести основни библиографски подаци о чланку објављеном у часопису (аутори, наслов рада, наслов часописа, волумен, свеска, пагинцаија), а мора се навести и идентификатор дигиталног објекта – DOI објављеног чланка у форми HTML линка, као и лиценца.

 

Ауторска права

Аутори задржавају ауторска права над објављеним чланцима, а издавачу дају неексклузивно право да рукопис објави, да у случају даљег коришћења чланка буде наведен као његов први издавач, као и да дистрибуира чланак у свим облицима и медијима. Чланак ће се дистрибуирати у складу са лиценцом Creative Commons Attribution 4.0 International (CC BY 4.0).

Допуштено је да се дело копира и дистрибуира у свим медијима и форматима, да се прерађује, мења и надограђује у било које сврхе, укључујући и комерцијалне, под условом да се на правилан начин цитирају његови првобитни аутори, постави линк ка оригиналној лиценци и назначи да ли је дело измењено.

Корисници су при томе дужни да наведу пун библиографски опис чланка објављеног у овом часопису (аутори, наслов рада, наслов часописа, волумен, свеска, пагинација), као и његову DOI ознаку. У случају објављивања у електронској форми такође су дужни да поставе HTML линк, како са оригиналним чланком објављеним у часопису Рударски гласник, тако и са коришћеном лиценцом.

Аутори могу да ступају у засебне, уговорне аранжмане за неексклузивну дистрибуцију рада објављеног у часопису (нпр. постављање у институционални репозиторијум или објављивање у књизи), уз навођење да је рад првобитно објављен у овом часопису.

 

Метаподаци

Метаподаци су јавно доступни свима и могу се бесплатно користити у складу са лиценцом Creative Commons Universal (CC0 1.0) Public Domain Dedication license.

 

Одрицање од одговорности

Изнесени ставови у објављеним радовима не изражавају ставове уредника и чланова редакције часописа. Аутори преузимају правну и моралну одговорност за идеје изнесене у својим радовима. Издавач неће сносити никакву одговорност у случају испостављања било каквих захтева за накнаду штете.

Модел политике је развио EIFL инспирисан следећим документима:

 

Часопис Рударски гласник објављује Рударски институт д.о.о. Београд.